Žena me je natjerala da odem psihologu jer sam u zadnje vrijeme bio depresivan. Stalno sam ponavljao da ne želim i da znam sve šta će mi reći. Ali žena je žena, to ne odustaje. Ulazim ja u ordinaciju sav mrzovoljan, već kontam sad će počet priča o ljubavi, o čovjekovoj volji bla bla o
radostima života bla bla o mojoj obitelji i kako zbog njih trebam ustrajat i borit se, o tome kako je život lijep bla bla bla...
Sjedam ja na stolicu, a ona se meni osmjehne: dobar dan, gospodine . Ja prasnem: hajde da se ne
lažemo, već znam sve šta ćeš mi reći, ja ovdje nisam svojom voljom i stvarno mi je dosta priča s happy endom! A ona ustane i prodere se:
PA NEĆEMO SE LAGATI, AKO VEĆ SVE ZNAŠ ŠTA ĆU TI REĆI ONDA USTANI I GUBI SE IZ MOJE ORDINACIJE!!!. Ja bleno razjapljenih usta, šokiran. Sad sam bolje.
0 komentari